Scena iz filma Tesna koža
(U sceni glume: Milan Lane Gutović (Šojić), Nikola Simić (Pantić) i Sekretarica...)
Sekretarica: (gola ulazi u prostoriju gde zatice Pantica) A vi?! Svuda gurate svoj nos?... O Boze, od ovog coveka cu da poludim.
Pantić: A tako dakle, tamo dizete slusalicu a ovde noge, jel?
Šojić: O cemu se radi Panticu? Sta cete vi ovde? Jel nesto kitno? Ajde podjite samnom, podjite...
(odlaze u drugu prostoriju)
Jel ste vi zakljucili bolovanje Panticu?
Pantić: A ti tako diktiras, a?
Šojić: Od kad smo mi na "ti"?
Pantić: Od danas smo Sojicu na "mars u pizdu materinu"!
Šojić: Oho... Oho...
(na kratko odlazi u prostoriju u kojoj su malopre bili i dovodi sekretaricu) Duso, dodji ovamo. Sedi tu i pisi. (obraca se Panticu) sta to treba da znaci Panticu?
Pantić: Treba da znaci da mi je puklo pred ocima Sojicu, i da si ti najveci hokstapler, bre! Koju god ti, bre, bitangu dovedem
ona abanzuje! Ona abanzuje, bre!
Šojić: (obraca se sekretarici) Pisi!
Pantić: Pisite, pisi bre. Lopuzu si primio na pos'o, bre. Eno, eno ga, kezi mi se u lice. Ova stenografise lezeci, jel da?
Lopovi i droce napreduju, a ja sedim u, bre, onom cumezu kao mladji referent. Od koga sam ja bre mladji?! Od koga sam ja
ovde mladji?
Šojić: Panticu, jesi li ti otpusten iz bolnice ili iz ludnice?
Pantić: Pa, ocu li ja da odrtavim kao mladji referent, a?
Šojić: Mi cemo svi da odrtavimo tamo gde smo rasporedjeni pravosnaznim resenjem... Ja sam Panticu hteo da budem... Kapetan ladje!
Pantić: Ma nemoj...
Šojić: Jeste! Ladje!... Pa sa belom kapom da plovim ladjom po moru. Ali moja ladja je otplovila Panticu...
Pantić: More dobro je tebi i ovde. Ovaj jebarnik, bre, vise kosta nego sve one izdrndane masine u daktilo-birou. I elektronski telefon si kupio, a jos uvek guras prst u uvo kad razgovaras, bolje ga uzmi i gurni u dupe! A, tapacirao si i vrata, jel, da se ne
cuje sta muckas, kome diktiras i koga "diktiras".
(gestikulira kukovima i laktovima)
Šojić: (obraca se sekretarici) Pisi "dupe" i "ovo"!
(takodje gestikulira kukovima i laktovima)
Pantić: (obraca se sekretarici) Pisi, pisi, pisi...
Šojić: (obraca se sekretarici) Sve pisi!
Pantić: Da pise, sigurno da pises. Puklo mi je kao na dlanu Sojicu.
Šojić: Tek ce da ti pukne Panticu, tek ce da ti pukne. Ovoliki ce dosije da ti bude, evo ovoliki dosije.
(pokazuje neku debelu
knjigu sa stola)
Pantić: Ma nemoj, dosije...
Šojić: Jeste...
Pantić: Pa za mene drugo nista i nema nego dosije. Ti, ti sve imas duplo. Ti sve duplo imas. Dva stana, dve zene, dve svalerke,
dva automobila, dve plate, pa ti bre k'o da si dvoglavi arapin.
Šojić: (obraca se sekretarici) Pisi dvoglavi arapin!
Sekretarica: Pisem.
Pantić: (obraca se sekretarici) Pisite, pisite... Zbog takvih kao sto je on, moja cerka na konkurs ide kao u kupleraj. A za mene nema mesta u bolnici.
Šojić: Ja cu da te smestim tamo Panticu. To da znas da cu ja da te smestim tamo.
Pantić: Pa nece moci...
Šojić: 'oce!
Pantić: ...jer u bolnicu primaju samo sa trinaest pogodaka.
Šojić: U kafez, Panticu! Jer za tebe nije krevet nego kafez, Panticu!
Pantić: A za tebe je corka, pa da vidimo ko ce koga!
(gestikulira srednjim prstom i odlazi)
Šojić: Corka?! Za mene corka?
(obraca se sekretarici) Nemoj ovaj kafez da pises.
(seda za sto, hvata se za glavu i uzdise)...